Lažni "fake"

Ne znam čime je Merlin bio inspirisan da ispeva "Sve je laž, samo pusta laž, što se oko nas u krug vrti...", ali u vremenu u kome živimo, retko šta daje bolji opis prilika od navedenih stihova pesme. Na sceni su lažna lepota, lažne ljubavi, lažni moral, lažne fakultetske diplome, lažni doktorati, lažni prijatelji, lažni stručnjaci, lažni roditelji, lažne patriote, lažne kosmopolite, lažni evrofili, lažni rusofili, lažni komunisti, lažni monarhisti... Fali nam iskrenosti. Fali nam originala. Kako smo i zašto falsifikat stavili ispred originala? Koga smo to poslušali pa su nam silikonske grudi postale milije od prirodnih? Ko nas je naučio da si mačo ako mlatiš ženu, a papučić ako je izvedeš na večeru za godišnjicu braka? Kako je došlo do toga da loši đaci preko noći postaju doktori nauka i gospodari naših života? Kad su roditelji počeli da uče decu da je važno snaći se i stići do cilja, a da su sva sredstva dozvoljena? Kako smo to na lestvici evolucije koja je ushodni proces došli do toga da nam Skupštinom lete "vazduPLOHOVI", istom predsedava čovek koji predsednika Italije koji se zove Serđo Matarela prekrsti u "Đorđo Mortadela", vojskom rukovodi keramičar koji "telemprontuje" pločice, opozicijom se zove bivši ravnogorac, danas veći komunista od Fidela Kastra, a zemljom predsednikuje čovek četnički vojvoda, zakleti rusofil čija gopođa domaćica na ekskurzije sa mužem vodi stiliste za frizuru i cipele? Već dugo, kao i Duško Dugouško, imam dilemu gde je taj naš Albukerki kod koga smo pogrešno skrenuli. 

Pravljenje pogrešnih izbora je nešto sa čim se svako u životu bar jednom suočio. Pogrešimo u izboru prijatelja, izboru poslovnih partnera, izboru stana ili automobila, što sve nije tako strašno i spada u relativno ispravljive greške. Loše je kad napravimo pogrešan izbor životnog saputnika, loše je kad izaberemo lošu vlast koju posle toga samo revolucija može da skloni, a najgore kad birajući između pravog sebe i lažnog sebe izaberemo ovog drugog. Mislim da je upravo taj pogrešan izbor naš Albukerki od koga sve ide u pogrešnom smeru. Momenat kad prestanete biti vi u originalu i postanete sopstveni faslifikat je ustvari momenat kada nastaje lični haos. A momenat kada počnete da verujete da je lični falsifikat ustvari original i po tom osnovu zaključite da vam pripada i vlast i moć i pozicija nastaje, društveni haos. To je kineski mislilac Lao Ce opisao rečima "Goveda mogu da vuku kola, ali je opasno kad poveruju da znaju put."

Mi se već neko vreme nalazimo u jednoj vrsti društvenog haosa  izazvanog time što falsifikati misle da su originili tj. "goveda su poverovala da znaju put". Živimo u vremenu u kome je vlasnik jedne televizije, dobar sa svim garniturama na vlasti, puštajući jeftine indijske serije kojima se naš predsednik hvalio po svetu, sebe napravio i proglasio medijskim magnatom. Dok zaposleni na toj televiziji mesecima ne primaju plate, a  ministra za socijalu za to baš zabole, ovaj magnat svojim emisijama daje svoj autorski pečat sa sve onim "by JA" i "made in...nešto". To bi valjda celoj priči trebalo da da internacionalni karakter i Bog zna kakvu ozbiljnost. Znači, prosečni muzičar, postaje samozvani medijski mogul pa su mu još i granice ove zemlje uske te on postaje internacionalni medijski mogul. On je sebe lažno predstavio, a svi oko njega u to poverovali. I šta je rezultat? Lažni novinar koji ima emisiju na toj televiziji. misli da je najpametniji i mnogo bitan, a visoki gosti koje redovno ugošćava mu daju za pravo da tako misli te kao krajnji rezultat imamo balavljenje dotičnog i provlačenje kroz najgore blato našega ombudsmana. Taj isti ombudsman je u trenutku doživeo sebe kao "pijemonta" opozicije i počeo da političari više nego što bi trebalo. Vidite kako jedan falsifikat proizvodi drugi? Za to vreme, druge televizije o čijim vlasnicima ne znamo ništa‚ukidaju prave i ozbiljne političke emisije, a prave lošu imitacaju sa lošim glumcima i lažnim novinarima koji umesto ozbiljnih i oštrih pitanja uzdišu i klimaju glavom na stondirano mirno izlaganje "najvišeg gosta". Dakle, ponovo falsifikovanje. Pišem o medijima jer njih percipiram kao značajan uzrok svega lošeg što nam se dešava. Mediji su od originala bivše žene jednog uspešnog srpskog biznismena napravili faslifikat modne kreatorke i spisateljice koja sreće Gvinet "Paltron" po kojekakvim svetskim džet set mestima. Mediji su od originalno marginalnih likova napravili falsifikovane VIP-ovce gurajući ih u blato rijaliti programa. Mediji su, čast retkim izuzecima, originalno istraživačko novinarstvo falsifikovali i od njega napravili novinarstvo koje je dupeuvlakačko. Zato svi ovi falsifikovani političari obožavaju medije. Ne mogu da žive bez njih. Oni su im hemija koju, pored originalnih poltrona u vidu lažnih doktora, ubrizgaju sebi svaki put kad posumnjaju da su ipak falsifikat. Da nije toga uveli bi od tuge zbog uvida u ono što zaista jesu. A jesu! Jer da nisu, vazduPLohov sa Mortadelom bi se davno "teleprontovao" u politički zaborav. Da nisu, ne bi bivši Mega Mića, a danas Mića Nezbit bio šef skautinga za buduće srpske diplomatske predstavnice. Itekako jesu. Da nisu, ne bi opozicija u Srbiji ličila na loše organizovani cirkus u kome klovnovi uglavnom čekaju poziv šefa vašarišta umesto da čiste sopstveni šator. Sve je dakle falsifikovano. Imamo i falsifikovane sprtske klubove koji postoje samo na papiru jer su toliko u dugovima da verovatno više nisu vlasnici  ičega. Imamo falsifikovane pevačice koje pažnju privlače ratobornim "twitovanjem" ili silikonskim ustima i grudima, dok se niko ne seća njihove poslednje pesme. Imamo i falsifikovane analitičire, falsifikovane lekare, falsifikovane estradne menadžere... Imamo i falsifikovane borce za prava LGBT zajednice. Falsifikata u izobilju, samo originalu ni traga.

Kako normalan čovek da se izbori sa tolikim faslifikatima? Originalnošću! Budite originalni. Ne dozvolite da vas falsifikatori pretvore u falsifikate. Teško je biti svoj i originalan, ali je teško biti i sopstveni falsifikat. Još je teže držati glavu u tuđem zadnjem crevu 3/4 dana i to javno, medijski vrlo ispraćeno, a onda otići kući pred svoju decu koju su drugari u školi tog dana odvalili zbog tate falsifikovanog političara i originalnog poltrona. Verujte da je teško. Uprkos benefitima koje ta eksploracija donosi, uprkos blizini Sunca, teško je. Ja sam srećan kad moja deca kažu "mama i tata rade da zarade pare da bismo išli na more". Zamislite da čujete rečenicu "moj tata po ceo dan pravi budalu od sebe pričajući gluposti da bismo mi otišli na more". Napravite razliku između originala i falsifikata i uvek podržite original inače nam ne gine još mnogo Albukerkija i još mnogo "vazduPLohovnih Mortadela"!