ONO i DSZ

Mislio sam da će hajka na ombudsmana da se završi relativno brzo jer se već ubajatila te da će šefovi konspirativnim putevima DJ Vučićeviću proslediti novo ime koje bi trebalo "obraditi", ali prevario sam se. Čujem i dalje prangijaju što Dr Stefanović što Kr Gašić dok je glavni trideseti put svečano obećao da od Njega nećemo čuti ništa o tome. Samo još nekih 3000 rečenica i ni reč više. Dosta je bilo. Njemu je potrebna zaštita i ko nije shvatio, obaveštavam ga da mi koje tretiraju kao ONO moramo stati u zaštitu naše prevashodnosti od pomahnitalog zaštitnika.

Normalno čoveku prosto bude smešno koliko se oni bave mučenim Sašom Jankovićem. Napraviše od njega, ni krivog ni dužnog,  borca za demokratiju, borca za ljudska prava, "svetlost u mraku Srbije" i što je najvažnije potencijalnu tačku okupljanja eradicirane srpske opozicije. Iritira i to što me teraju da branim Sašu Jankovića iako o ombudsmanu nemam neko mišljenje. Ombudsman je bio vrlo aktivan i prilježan u slučajevima koje je pratila medijska pažnja. Aktivan je vidim i u istragama šta to i kako radi srpska policija i vojne službe bezbednosti. Iz neposrednog iskustva znam da on ne voli mnogo da se "čačka" sa policijom, osim ako to nije medijski atraktivno. Bio sam korisnik njegovih usluga pre par godina jer sam u zamršenosti slučaja u kome sam pokušavao da dokažem da "JA" iz prekršajne prijave saobraćajne policije nisam JA, udarao glavom u zid gde god se okrenem. Obratio sam se ombudsmanu, ali sam dobio obaveštenje da se "ombudsman sudom ne bavi", a što se policije tiče, posavetovao me da pišem žalbe kamndirima, načelnicima i ostalima. S obzirom na to da je svako kome bih potecijalno pisao imao po 60 dana da odgovori, a ja se već 4 godine time bavio pre toga, da sam ga poslušao, sumnjam da bih sada o tome i pisao. Nije mi tražio ni dokumenta, ni vršio inspekciju. Ja sam slučaj rešio sam sa svojim advokatom pa mi više, hvala Bogu, ombudsman nije ni trebao. Elem, poenta je u tome što veliki broj ljudi u ovoj zemlji ne oseća "blagodeti" postojanja institucije zaštitnika građana, ali je ogroman broj ljudi stao u zaštitu Saše Jankovića jer su tortura kojoj je izložen, medijsko maltretiranje i beskrupuloznost kojom su eksponenti vlasti krenuli na njega iritantni. Koliko god vam gospodin Janković bio simpatičan ili antipatičan iz koloseka izbaci kad ona "četiri jahača" u vidu DJ Vučićevića, Dr Stefanovića, Kr Gašića i Đuke bez titule krenu da lupaju i vređaju čoveka kao čoveka, a ne da kritikuju čoveka kao ombudsmana. Ta ista paklena četvorka primora normalnog čoveka da se mimo svakog ličnog uverenja i zdravog razuma svrsta rame uz rame sa onom plejadom "prodavaca ljudskih prava" i preumljivača kolektivne svesti Srbalja iz NVO sektora što čitavu situaciju, kako bi rekao naš prijatelj američki ambasador, čini prilično shizofrenom. Ne vidim ni jedan objektivan parametar po kome je bilo ko iz vlasti zaključio kako je Janković nekakva opasnost po režim. Ne vidim da je bilo ko u ovom trenutku opasnost za režim osim režima samog. Biće da se radi o povređenim sujetama i ličnim animozitetima koji prave cirkus po cenu totalne polarizacije ionako polarizovane srpske javnosti. Nesposobnost ili strah da se evropskim prijateljima kaže kako je masa stvari koje se od nas traže vređanje zdravog razuma čoveka prosečne inteligencije, za posledicu ima dezinhibisano, posredno ili neposredno, maltretiranje naroda u ovoj zemlji. Dok se gaće tresu od trećih sekretara pojedinih ambasada, specijalnih izaslanika pomoćnikovih pomoćnika dotle se nad nejakim pučanstvom zemlje Srbije trenira neviđena strogoća. Iz perspektive vlasti svako je kriv dok se ne dokaže suprotno. Kr Gašić reče da je nesrećni slučaj iz 93. godine bio ubistvo, a kome se ne sviđa takva kvalifikacija neka dokazuje da nije. Tako funkcioniše sve. Izvrtanjem činjenica, zamenom teza, patetičnim i agresivnim medijskim spinovanjem i televizijskim nastupima u kojima je glavni cilj onemogućiti sagovornika da dođe do reči postiže se efekat potpunog sluđivanja javnosti što i jeste krajnji cilj. Uz Tomine omiljene indijske serije kojima se hvalio na paradi u Moskvi, a čija jubilarna trimilionita epizoda ide ovih dana, starlete i kokete, raspevane You Tube mini i maxi fanove, bezbojni javni servis bez pretplate, ali uz još jednu reprizu Porodičnog blaga, ružičasti javni servis sa vestima o aktivnosti premijera na svakih 5 minuta, igranka sa ombudsmanom samo upotpunjuje proces shizofrenizacije i vulgarizacije srskog društva. Rezultat svega toga bude izostanak svake suštine, a suština je ono što nam je neophodno. Potrebno nam je da raspravljamo o Saši Jankoviću kao ombudsmanu, a ne kao studentu od pre 23 godine. Potrebno nam je da se država obračuna sa huliganima koji su ubili sport, a ne da se sportski funkcioneri prepucavaju preko novina i takmiče u tome ko je bliskiji predsedniku, a ko premijeru. Partizan će ponovo biti prvak države i zbog toga čestitam Grobarima, ali to je u suštini svojoj nebitno kad se derbi koji bi trebalo da čekamo sa nestrpljenjem i gledamo sa uživanjem završi sa par stotina razbijenih glava, par desetina uhapšenih, NULA golova i izostankom ozbiljne reakcije onih koji bi morali reagovati. Nema pomaka i nema pozitivnih promena dok nam deca na probnim maturskim testovima, iz subjektivnih ili objektivnih razloga, dobace jedva 50%. Iluzorno je očekivati napredak dok je mišljenje "evropskih prijatelja" bitnije od procesa razmišljanja u Srbiji. 

Zbog svega navedenog, ostaje nam jedino da pokrenemo peticiju  za ponovno vraćanje nečega što se zvalo DSZ (Društvena samozaštita), a čija bi svrha u današnjem vremenu trebalo da bude nešto drugačija. Umesto obuke za odbranu društva od prirodnih i elementarnih nepogoda danas bi svrha trebalo da bude zaštita društva od lošeg društva i nas samih od nas samih. Ovakvi kakvi smo ni sebi ne valjamo.