Petak trinaesti!

Jedni su se juče radovali, drugi danas tuguju. Petak 13. mart Srbija će dugo pamtiti. 

Juče je u sred bela dana, na ulici majci iz naručja oteto dete, stavljeno u auto i odvezeno u nepoznatom pravcu. Zadivila me reakcija policije i nadležnih organa. Munjevitom brzinom Beograd je blokiran, pokrivene su sve bitne saobraćajnice i organizovana potera za otmičarima. Samo dva sata trebalo je policiji da uhapsi otmičare i dvogodišnje dete vrati u naručje roditelja. Kao roditelj, osećao sam strah, osećao sam bes zbog toga što se desilo. Imao sam nekakav animalni nagon i osećaj da ne postoji stvar koju ne bih uradio da zaštitim svoju decu i svoju porodicu. Onda sam kao građanin ove zemlje osetio ponos. Ponos zbog toga što je akcija uspešno sprovedena, što su, očito svi, radili svoj posao kako treba, što je koordinacija policije i drugih službi bila na vrhunskom nivou i što je sve to dovelo do srećnog kraja. Otmičari uhapšeni, dete kod svojih roditelja, država položila ispit sa najvišom ocenom. 

Onda je u popodnevnim satima Srbijom prostrujala vest da je beba stara 5 dana ostala zarobljena u sanitetskom vozilu koje je iz Novog Pazara krenulo za Kragujevac kako bi detetu koje je imalo problema sa disanjem bila pružena pomoć koju u Novom Pazaru nije moglo dobiti. Vozilo je u jednom delu Ibarske magistrale naišlo na nepremostivu prepreku u vidu odrona koji je onemogućio dalji put. Urgentnost situacije zahtevala je adekvatan odgovor. Odron je prekinuo saobraćaj negde oko Bogutovca što je, za one koji ne znaju, nekih dvadesetak kilometara od Kraljeva i 80 kilometara od Kragujevca koji je bio krajnje odredište. U koordinaciji dva državna organa, ministarstva zdravlja i odbrane, donosi se odluka da se u akciju uključi spasilački tim Vojske Srbije i da se na lice mesta uputu helikopter Vojske Srbije koji je trebalo da bebu preveze u bolnicu u kojoj bi dobila adekvatnu medicinsku pomoć. Helikopter je, po ukrcavanju bebe i medicinskog osoblja iz Novog Pazara, krenuo put Beograda. U trenutku kad je helikopter stigao u Beograd, nad glavnim gradom bila je gusta magla koja je otežavala sletanje. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja, helikopter  se srušio u širem reonu Aerodroma Nikola Tesla. Nažalost, porodica i svih nas u ovoj zemlji, tom prilikom je poginulo 7 ljudi, uključujući i bebu zbog koje je čitava akcija i organizovana. I tu ću stati.

Možda će ovo što ću dalje pisati naići na osudu, na nerazumevanje, možda ću rizikovati da me neko proglasi neosetljivim, ali imam ljudsku potrebu da zbog svih nas, napišem ovo što ću napisati.

Prvo, slušajući danas konferencije za štampu i štura obaveštenja o tome šta se desilo, ništa mi nije jasno. Nisam dobio adekvatno obrazloženje zašto je u akciju spašavanja uključen vojni helikopter. Nisam razumeo zašto nije bilo drugog načina da se dete preveze u KC Kragujevac. Zašto do mesta odrona nije poslato drugo vozilo iz obližnjeg Kraljeva koje bi dete i medicinsku ekipu prevezlo u Kragujevac? Zašto je angažovan helikopter ako vremenaski uslovi nisu bili zadovoljavajući? Zašto je helikopter dete povezao u Beograd, ako je primarno odredište trebalo da bude Kragujevac? Zašto su onlajn izdanja novina u Srbiji sinoć u neko doba objavila informaciju da je "helikopter sleteo na beogradski aerodrom i da je dete prevezeno u Institut za majku i dete"? Ko im je takvu informaciju dao kad danas znamo kako se sve završilo? Da li je samo meni nelogično da se sa mesta odrona sanitetsko vozilo vrati nazad do Raške koja je odatle udaljena 50 kilometara da bi se beba ukrcala u helikopter koji je jedino tamo mogao da sleti? Ne optužujem nikoga nizašta, samo imam potrebu da pitam. Danas čujemo da je ekipa za spašavanje Vojske Srbije dobila naređenje od svog komandanta, a on od ministra odbrane. Naređenje za poletanje izdato je u 19 i 30, a helikopter poleteo u 20 i 15. Potpuno ispravan helikopter, iskusna i obučena posada. Kiša, magla i mrak nisu dozvolili da i ova priča ima srećan kraj. U trenutku je ugašeno 7 ljudskih života.

Roditelji su izgubili dete koje je samo 5 dana provelo na ovom svetu, Vojska Srbije je izgubila iskusne pilote i dobre ljude, novopazarska bolnica i grad Novi Pazar su izgubili svoje radnike i građane, porodice su izgubile svoje najmilije, a svi mi smo izgubili još jednu bitku sa prirodom i da li još sa nečim, pokazaće vreme. Zbog svih njih, zbog svih nas i zbog svake slične situacije koja bi se u budućnosti mogla desiti, neophodno je da dobijemo odgovore na pitanja. Uznemiruje podatak da je "u sanitetskom vozili bilo kiseonika za jedva sat vremena". Uznemiruje podatak da bolnice u unutrašnjosti Srbije nisu dovoljno ni tehnički ni kadrovski osposobljene za rešavanje težih i komplikovanijih zdravstvenih problema. Uznemiruje pomisao da je sve ovo možda moglo drugačije da izgleda da je situacija sagledana i procenjena adekvatno. Ako je, kako kažu nadležni, do Mladenovca bilo sve u redu, a odatle katastrofa, zašto helikopter nije preusmeren u pravcu Kragujevca koji je tu "preko brda" nego se tvrdoglavo inisistiralo na sletanju u Beogradu? Da li je neko imao podatke sa beogradskog aerodroma da su uslovi za sletanje  nemogući? Ima informacija da su mnogi civilni avioni kružili iznad Beograda zbog nemogućnosti sletanja na Aerodrom Nikola Tesla. Da li su nadležni uzeli u obzir ovu informaciju? Ako su je imali, zašto se, ponovo pitam, tvrdoglavo insistiralo da helikopter sleti u Beogradu? Da li pored tehničkih detalja o nesreći i činjenice da je poginulo 7 ljudi ima još stvari koje građani Srbije treba da znaju? I opet ponavljam, onlajn izdanja novina u Srbiji su sinoć javila da je "helikopter koji je prevozio bebu staru 5 dana, sleteo na beogradski aerodrom, a dete prevezeno na Institut za majku i dete"! Kako su došli do te informacije? Ima li mesta sumnji da je saopštenje bilo već pripremljeno, a da je nekoga uhvatio neizdrž pa ga dao medijima pre nego što je helikopter i sleteo? Mediji su čitavu stvar pomno pratili i vesti su stizale na 5 minuta. Toliko detaljno je sve ispraćeno da smo saznali i koliko kubika zemlje se sručilo na put. Da li nas je patološka potreba za senzacionalizmom koštala života sedmoro građana ove zemlje? Nema ovde mesta politici i sve vreme pokušavam da izbegnem takav kontekst, ali moramo insistirati na odgovorima na neka pitanja. Prvenstveno da li je bilo drugog, bezbednijeg načina da se dete i medicinski tim sa mesta odrona prevezu do bolnice u Kragujevcu koja je odatle udaljena malo više od sat vremena vožnje i da li je bilo neophodno angažovanje helikoptera u, kako rekoše nadležni, "složenim vremenskim uslovima"?

Neće čitava ova priča nikoga vratiti u život. Neće olakšati onima koji su izgubili najmilije. Možda će pomoći da se ovakve stvari nikad više ne dese. Možda će pomoći da bolnice u Srbiji postanu opremljenije pa da nema potrebe za transportima u Kragujevac ili Beograd. Možda će učiniti da bezbednost ljudi bude ispred potrebe za senzacionalizmom. Možda, možda, možda. Oprostite mi na tome što kroz tekst provejava bes. Nadam se da ćete razumeti jer sam čovek, otac, lekar i rezervni oficir Vojske Srbije. Svaki taj deo mene oseća tugu, bes i bespomoćnost u isto vreme. Zato je jedino što mogu u ovom trenutku da pitam.