Kao prvo, želim da ti se izvinim. Izvini što ranije nisam shvatio. Tek kad sam dobio, pardon pročitao, Tvoje pismo i ukapirao da je isto "poslato" na nekoliko stotina hiljada adresa, shvatio sam gde grešim i zbog toga Ti se izvinjavam. Mnogo se izvinjavam. Nisam razumeo dubinu Tvoje metamorfoze. Nisam razumeo koliko iskreno, snažno i predano radiš na tome da postanemo bolji i zbog toga Ti se izvinjavam. Izvini što sam mislio da je života bilo i pre 2012. i da će ga biti i posle 2018. kada ćemo Te, nadam se, svom snagom i najiskrenije osloboditi tog teškog balasta koji, usudiću se pa reći, kao Hrist što je, nosiš zbog svih nas. Svih nas grešnih, svih nas zarobljenih u prošlosti. Svih nas cvrčaka koji smo mislili da ćeš Ti uraditi sav posao za nas. Izvini. Priznajem da smo zarobljeni u prošlosti, I u prošlosti smo mi isto ovako razmišljali. I tada smo mislili da na najvažnijim mestima u zemlji treba da budu visokoškolovani moralno nekompromitovani kadrovi, a ne priučeni i poluškolovani poltroni. I u toj prošlosti smo mislili da svako treba da bude adekvatno plaćen za svoj posao. Mislili smo da svako treba, u funkciji vremena, da napreduje, usavršava se i posledično bude bolje plaćen, a ne da sa godinama staža ima sve manju platu. Ta kleta prošlost nam je nametnula stav i mi ga se, nesretni, tvrdoglavo držimo, da svako treba da bude odgovaran za svoje postupke. Oni koji rade dobro da budu nagrađeni, a oni koji rade loše da budu sankcionisani. I nikako tog dekadentnog načina razmišljanja da se oslobodimo. Izvini i zbog toga. Znali smo mi i tada, u toj prošlosti, da su velike sile rešile da nam uzmu Kosovo i Metohiju i da ćemo ga teško odbraniti, ali nismo shvatili da mi treba da im pomognemo oko toga. U ono vreme ludila od bombardovanja naše, a mislim i Tvoje, zemlje, mrzeli smo onoga ko nas je posvađao sa svetom, ali smo još više mrzeli one što su na nas sipali osiromašeni uranijum. Nismo ubogi shvatili veličinu one narodne "Dobar savet para vredi" te danas lajemo, ili cvrčimo, na sva usta o tome da je onaj zlotvor Bler savetnik našeg premijera tj. Tebe i još dosadni kakvim nas je Bog sazdao, navalili da saznamo koliko zaista vredi taj savet. Zašto ne uspevamo da se promenimo i zašto tom Bleru nikako da oprostimo bombardovanje naše zemlje, ne znam, ali znam da smo ponosni što si Ti, podnevši žrtvu za sve nas, pružio ruku neprijatelju i od njega čak i primio... savet. Zato si Ti, TI, a mi smo samo mi. Izvini što ne uspevamo da se promenimo. Pokušavali su i oni pre Tebe da nas promene. Pokušavali su da nas nauče da ne postavljamo glupa pitanja tipa "kako opada nezaposlenost, a broj ljudi bez posla sve veći?" ili "kakve su to mere fiskalne konsolidacije u kojima se zaposlenima smanjuje plata, a zemlja se svakim danom sve više zadužuje?" ili, pazi ovo "kako ste mislili da vam se na tender za železaru javi iko ozbiljan kad ste 6 meseci trubeli da je posao sa Esmarkom maltene gotov?" ili glupost tipa "koja je svrha paralize pravosuđa 4 meseca zbog štrajka advokata kad je puna primena zakona koji je bio glavni razlog štrajka pomerena za 2017. godinu?" Nikako da se promenimo i da prestanemo da postavljamo ta suvišna pitanja. Nikako da se opustimo i svoju sudbinu u potpunosti prepustimo u Tvoje ruke kad znamo da si Ti mekog srca i da nas nećeš prevariti. Mi i dalje zarobljeni u prošlosti, nespremni da nas povedeš u budućnost. Ima medju Nama i onih koji bi i dalje lepili table sa imenom Ratka Mladića po Bulevaru Zorana Đinđića. Od koga su to videli i ko ih je tome naučio ne znam, ali nikako da se naviknu da umesto tabli nose one plave zastavice sa žutim zvezdama. Usporeni, zarobljeni u "tamnom vilajetu" nespremni da isprate brzinu kojom nas Ti vodiš u budućnost. Izvini zbog toga, molim te.
Znajući koliko obaveza imaš i sa kim sve treba da se sretneš, ne bih Te više zadržavao. Hvala Ti što si mi otvorio oči i obećavam da ću biti dobar. Promeniću se iz korena i početi da gledam u budućnost...svoju. Od danas, umesto dva imaću četiri časa nemačkog nedeljno i eto ga B2 dlanom o dlan. Apelujem na sve kolege, prijatelje i poznanike da slede moj primer i ne budu kočnica na putu u budućnost u koju nas vode mravi.
Нема коментара:
Постави коментар