U teoriji psihologije ličnosti postoje dva osnovna ljudska nagona, nagon za (samo)održanjem ili Eros i nagon za (samo)uništenjem ili Tanatos. Koji od ove dvojice odnosi pobedu zavisi od mnogo faktora. Zavisi od genetike, od socijalnog okruženja, od objektivnih i subjektivnih okolonosti u kojima se nalazimo, od vaspitanja i još koječega drugog.
Kod nas Srba ovaj dvojac je od pojave naše na ovim balkanskim brdima vodio neprestanu bitku i mislim da neću pogrešiti ako kažem da je njihova međusobna borba isklesala ovo pleme i napravila ga ovakvim kakvo jeste. Ako bi falio samo deo nekoga od njih teško da bismo bili ovo što jesmo. Nastanjeni vekovima ovde gde jesmo bili smo na vetrometini. Bilo smo raskrsnica puteva, ali i raskrsnica ratova. Bili smo spoj različitih kultura, ali smo bili i bojno polje tih istih kultura. Bili smo istočnjaci na zapadu i zapadnjaci na istoku. Bili smo ekstremi u ljubavi i u mržnji. Bili smo vernici do inkvizicijskih razmera i ateisti do nivoa antihrista. Sve smo bili samo nikad nismo bili umereni. A mislim da tu neumerenost dugujemo upravo toj neprestanoj borbi dvojca sa početka teksta. Opasnosti kojima smo bili izloženi vekovima i raznorazni Tanatosi koji su nas spopadali, hranili su našeg Erosa i nisu mu dali da poklekne i preda se. Želja naših zavojevača i okupatora da nas unište do granice nepostojanja budila je u nama životinjsku želju da opstanemo i održimo se. Ni nabijanje na kolac ni kule od srpskih lobanja nisu tu želju ugasile i oslabile. Ni obesni Austrougari koji su vešali narod po Mačvi i Posavini nisu ubili želju ovog naroda da živi i opstane. Hitler je pokušao i u Šumaricama i u Jajincima i u Kraljevu i na Sajmištu i uz pomoć svojih vernih sluga što sanjaše "tisućljetnji san" u Jasenovcu, ali nije uspeo. Ovaj narod je preživeo. Preživeo je i devedesete i ponovne nasrtaje Pavelićevih potomaka. Preživeo je nekako i onu armadu belosvetskih zlotvora koji su ga 78 dana besomučno zasipali raznovrsnim poklonima od Tomahavka preko kasetnih i grafitnih bombi do čuvenih "bezopasnih" projektila sa osiromašenim uranijumom. Sve je to ovaj narod preživeo.
A onda je došlo neko novo vreme. Oni Tanatosi koji nisu uspeli ni koljem ni bombama ni žicom oko vrata ni "edukativnim sankcijama" kako reče naš prijatelj ambasador Kirbi, shvatiše da je jedini način da se Srblji unište, programirano samouništenje ili medicinskim rečnikom, koji mi je blizak, rečeno, apoptoza.
U cilju apoptoze kontinuirano nam instaliraju nesposobne, korumpirane i beskrupulozne vladare kojima je milost zapadnih prijatelja važnija i od nacije i od života. Unazad 20 godina samo se smenjuju likovi, ali proces apoptoze se ne zaustavlja, samo poprima nove oblike Pošto je bitan momenat apoptoze da smrt ćelije ne izazove zapaljenski proces tj. reakciju organzma, naši prijatelji su nam u poslednjoj fazi programiranog samouništenja uvalili one koji su nekad bili "Velikosrbi" i sanjali granicu države Serbske negde oko Karlovca i Virovitice. E upravo oni imaju za cilj da nas preume, da učine da svet gledamo drugačijim očima, da oprostimo neoprostivo i zaboravimo što se zaboraviti ne sme. Pomenuti proces apoptoze konstantno dobija na ubrzanju uz obilatu podršku naših prijatelja koji su na današnji dan pre 16 godina započeli varvarsku akciju bez presedana i koja traje do današnjeg dana. Traje tako što na Kosmetu, osim one šake jada na severu koji je sada deo države Kosovo, Srba gotovo i nema. Traje tako što su nam na tom istom Kosmetu uzurpirali manastire i proglasili ih "kosovskom kulturnom baštinom", što su nam uzeli rudnike, termoelektrane i izvore pijaće vode. Traje tako što je raznorazni šljam svih profila i političkih boja isplivao i dokopao se pozicija sa kojih se odlučuje jer se ono što valja povuklo ili je otišlo u emigraciju. Traje tako što za razliku od svih drugih mi svoj evropski put plaćamo teritorijama i gubitkom nacionalne svesti. Traje tako što oni koji su našu Vladu 1999. savetovali indirektno preko Tomahavka, danas istu savetuju direktno i to za debele pare. Traje tako što ćemo svu zemlju rasprodati stranim konglomeratima koji je plaćaju arapskim petrodolarima. Traje tako što nam dronovi sa zastavom "velike Albanije" neometano lete na stadionima dok se BIA bavi prisluškivanjem protivnika vlasti. Traje tako što za "istorijski sporazum sa MMF-om" moramo da poskupimo struju, prodamo Telekom i možda uvedemo strateškog partnera u EPS. Ipak, glavna opasnost preti od nečega što niko ne pominje, što će označiti završetak procesa "programiranog samouništenja", a to je ravnodušnost. Pogledajte ljude oko sebe, zapitajte se da li su srećni pa onda odlučite da li da budete ravnodušni. Pogledajte kolektivne centre za smeštaj izbeglica pa odlučite da li da budete ravnodušni. Pogledajte srušene zgrade po Srbiji i lica onih koji su izgubili najmilije pre 16 godina pa onda odlučite da li će vas savladati ravnodušnost. Pogledajte sebi u lice i zapitajte se da li ste postali ravnodušni!
Нема коментара:
Постави коментар