Glavna vest u današnjim dnevnim novinama u Srbiji je da će Grčka podržati Kosovo na putu ka članstvu u međunarodnim organizacijama! Vest je koncipirana tako da izazove gnev Srbalja jer su braća Grci na putu na nas izdaju. Ovaj kao i svi drugi tekstovi koje prethodnih dana čitamo u novinama, a tiču se situacije u Grčkoj, koncipirani su tako da običan čovek u ovoj zemlji počne da mrzi Grke. Ne razumem zašto, ali tako je. I pre nego je Anđela došla na odmor u Srbiju, vrvile su novine od tekstova o Grcima neradnicima, trošadžijama, lumpenproleterima... A tek posle njene posete tokom koje je na sva usta ishvalila našu kooperativnost, posvećenost reformama i rad na gradnji mira u regionu, novinski članci su takvi da su se svi koji su nekad bili u Grčkoj zapitali da li su zaista bili u Grčkoj. Čekam samo da neko od naših ekonomskih stručnjaka izračuna koliko su Aristotel, Sokrat, Euklid, Pitagora ili Hipokrat oštetili budžet neplaćanjem poreza i koliko to sa kamatama iznosi danas. Kulminacija podgrevanja animoziteta prema Grcima je vest da će Grčka uskoro, praktično priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Na koga se mi to ljutimo? Ko je to nama "zabio nož u leđa" po hiljaditi put? Pa gospodo, mi smo priznali Kosovo! Mi smo potpisali Briselski sporazum koji definiše Kosovo kao nezavisnu državu i kome od atributa pune državnosti nedostaju samo regularne oružane snage (obrati pažnju na regularne). Mi smo pristali da se izbori organizuju u skladu sa zakonima tzv. Republike Kosovo. Mi smo pristali da ne ometamo Kosovo u međunarodnim organizacijama. Mi smo pristali da su na Kosovu nadležani isključivo "kosovski sud" i "kosovska policija". Svi naši najveći "prijatelji" uključujući i Anđelu i 80 miliona "anđelčića" su priznali nazavisnost Kosova nepuna 24 sata po proglašenju iste! I odakle sad odjednom "gnev" naših dnevnih novina sa nemačkim kapitalom zbog toga što postoji mogućnost da Grčka prizna nezavisno Kosovo? Kakav je to zakasneli patriotizam kojim se lamentira nad tim što nam "priajtelji zabadaju nož u leđa".
Grci su zaista naši vekovni prijatelji. Grci su, ako ste zaboravili, onaj narod koji je primio bolesnu i bespomoćnu srpsku vojsku posle golgote preko Albanije u koju su je gurnuli prijatelji koji "ne stidim se reći, danas brinu o nama". Grcu su onaj narod koji nam je dozvolio da čitavo ostrvo Krf tada pretvorimo u svoju teritoriju, da izlečimo obolele od tifusa, oporavimo vojsku i vratimo se nazad u oslobodilački pohod! U Grčkoj su tada nastale najlepše i najemotivnije srpske patriotske pesme poput Plave grobnice i Tamo daleko! (pevali smo mi i o nekim galijama, ali su one odavno potonule) Grčka je zemlja na čijoj teritoriji su velika i značajna srpska vojna groblja! To je Grčka i to je grčki narod. Imajte to na umu kad sledeći put budete raspravljali o njima. Snose sami veliki deo krivice za situaciju u kojoj su se našli, ali ponižavanje, vređanje i omalovažavanje velikog grčkog naroda od strane povampirenog Rajha je zastrašujuće. Bio sam 6. razred osnovne škole kada se Nemačka ponovo ujedinila. Moja tadašnja nastavnica istorije koja je bila već pred penzijom nam je rekla. "Deco, nikad jaka Nemačka nije donela dobro Evropi. Oni koji su je podelili posle II svetskog rata znaju zašto su to uradili. Zapamtite, ne piše nam se dobro!" Od tada je prošlo 25 godina i gospoda arijevci poslednjih dana skidaju rukavice i počinju šamaranje. Mi smo našamarani toliko da ne znamo gde se nalazimo pa su sa nama malo nežniji, a Grke udaraju tako i toliko da misle da je Atina u Belgiji. Sve male evropske zemlje koje su se koprcale protiv Hitlera u II svetskom ratu danas su izložene torturi i represiji, a sve one koje su bile prijatelji Trećeg Rajha danas su ponosne članice "europske porodice naroda". Teorija zavere? Vikiliks je potvrdio sve moje "teorije zavere". I ne radi se ovde o ideloškim razlikama. Ideološki, od Sirize i levičarskih ideja sam udaljen, kako bi rekao "novi Đura Daničić" sa prezimenom Babić, "svemirskim godinama", ali od ideje očuvanja nacionalnog identiteta i ako hoćete i ponosa, nisam. Zato mi smeta kad se lavina obruši na narod u celini. Sami smo u takvoj situaciji i umesto da pokažemo razumevanje, kod nas se podgreva animozitet prema Grcima da nam na pamet ne padne da postanemo neposlušni! Mnogo "bratskiji" narodi su mnogo pre Grka, ne izrazili nameru, nego de facto priznali Kosovo pa smo oćutali, a sada se diže larma oko toga šta će povodom toga uraditi Grci. Možete li zamisliti pod kakvim su oni pritiskom poslednjih meseci da urade sve što moćni zapad poželi? U situaciji kada se odlučuje o tome da li će im država bankrotirati ili ne, pritisak da priznaju Kosovo je samo jedan mali segment ukupnog pritiska na njih koji je neki Nemac ili Holanđanin "usput" spomenuo. Uostalom, kad oni vide šta lupetaju ovi naši ovde i šta pišu naše novine, zašto je neko iznenađen time što "će nam okrenuti leđa" povodom Kosova.
Izgleda da politika zaborava koja se kod nas trenutno sprovodi ima neselektivni karakter. U cilju pomirenja i napretka, zaboravili smo nepočinstva našim neprijateljima i mislim da je tako jedino moguće živeti normalno, ali smo zaboravili i žrtve koje su naši prijatelji nekad podneli zbog nas. Spoljna politika koju trenutno sprovodi Vučić, verovatno je jedino moguća u datim prilikama i sa te strane nema mnogo prostora za zamerku, ali nemojmo biti veći Nemci od Nemaca samih. Ne zna se šta će se dešavati na ovim našim trusnim balkanskim prostorima. Ne zna se da li ćemo i kada ni krivi ni dužni biti uvučeni u konflikte koji od nas ne zavise. Nova golgota preko Albanije ne bi bila moguća jer niko živ Albaniju ne bi prešao, a i morali bi da prođemo dve neprijateljske države (o tome da nam kod Mojkovca ne bi imao ko čuvati zaleđinu da ne pričamo). Zato ne treba pljuvati po onima koji nikada nisu prestali da nam budu prijatelji uprkos dramatičnim promenama na svetskoj geopolitičkoj mapi.
Нема коментара:
Постави коментар