PRVACI I MUZIKALCI

Septembar je meni vrlo važan mesec u godini. Osnovni razlog za to je što me majka u pomenutom mesecu, pre mnogo godina, donela na svet. Od tog nekog sptembra, godine, neke davne, putujem i skupljam slike, lepote i strahote ovog sveta.

Ovaj septembar, tačnije njegov početak, preciznije njegov prvi dan, ipak ću pamtiti po nečemu drugom. Pamtiću po dvema stvarima koje možda na prvi pogled nemaju veze jedna sa drugom, ali su suštinski vrlo povezane.

Prvog dana ovog septembra počelo je jedno dugo i neizvesno putovanje za hiljade naših mališana koji se prvi put sreću sa nečim o čemu su do sada samo slušali. Krenuli su u školu. Među svim tim mališanima je i moje dete pa je utisak, inače snažan, još snažniji. Krenula su naša deca putem kojim su pre njih išli njihovi bake i deke, majke i očevi, starija braća i sestre. Krenuli su u avanturu na kojoj će biti lepih i ružnih trenutaka, uspona i padova, osmeha i suza, ali koja za cilj ima da im, uz pomoć njihovih roditelja, ojača krila i nauči da lete. Kako će se u toj avanturi snaći i kako će je doživeti zavisi, pre svega od njih samih, od svih nas oko njih, ali i od društva u celini. Voleće školu i trudiće se da daju svoj maksimnum onoliko koliko im pokažemo da je to važno. Onoliko koliko društvo u kome žive bude cenilo i vrednovalo tu školu. Voleće i poštovaće je ako im kažemo i pokažemo da je važna, da spada među najvažnije stvari u životu. Shvatiće koliko je veliko to u šta su ušli samo ako vide osmeh i dostojanstvo na licima svojih učitelja. Dostojanstvo koje su godinama i generacijama gradili, a koje im je, kao i masi pametnog i školovanog sveta, vrlo grubo, oduzeto. Shvatiće da ima smisla samo ako svakog narednog 1.spetembra krenu u školu bez tenzije i čekanja da li će školska godina uopšte početi, da li će časovi trajati pola sata ili 45 minuta jer o onom malopre pomenutom dostojanstvu nema govora ako onaj koga zovu učiteljem/učiteljicom radi za platu od 300 evra.Naš uspeh biće bezgraničan ako nauče da vredi poštovati drugog, da nije sebičnost put ka uspehu, da, za početak, druga ili drugaricu iz klupe ne cene po patikama koje nosi nego po tome da li je dobar, vredan i pošten.

Znaće da vredi truditi se ako ih naučimo da je znanje jedino što ih brani od prostote, od poroka, od bahatosti i primitivizma. Znaćemo da smo uspeli ako nam jednog dana naše dete, umesto, "pusti mi Pink da gledam Farmu, kaže "odvedite me na Noć muzike"!

E ta Noć muzike je drugi događaj po kome ću pamtiti ovaj 1.septembar. Ta divna sinteza fantastične ideje i predivne energije koju emituje hiljade ljudi dok sluša taktove grčkog Sirtakija, prodorne zvuke Orfove Karmine ili čuvene napolitanske arije O Sole Mio, daje nadu da lepota nije poražena, da se nismo utopili u bezličju i grozoti rijalitija i ispraznih talk show emisija čija je centralna tema sa kim je koja javna ličnost prevarila muža ili ženu. Ta Noć muzike i svi oni koji su tamo bili pokazuje da u ovom narodu još ima osećaja za ono što je vredno. Ta Noć muzike pokazuje da je potrebna dobra ideja, nekoliko pametnih ljudi i nešto duža pauza profesionalnih gurača klipova u točkove pa da sve "pršti" od lepote i zadovoljstva.  Voleo bih kada bi Tasovac, Suđić i družina svoju fenomenalnu trupu trubadura poveli i van Beograda jer, siguran sam, po Srbiji ima  sveta koji bi im se radovao.

Ta fenomenalna manifestacija i ljudi koji je organizuju kao i oni koji u njoj uživaju, signal su da ne treba odustati, da se treba boriti za prave vrednosti i podstrek za sve nas čija deca krenuše u školu da da im neprestano pokazujemo da vredi i da ima smisla! Do nekog novog Prvog septembra, uživajte u Noći muzike.