Ricinus

Srbija je, nakon uspešne odbrane od državnog udara, poslednjih dana, što bi klinci rekli, " u spidu". Ubrzano se otvaraju putevi, pregovara sa investitorima koji čekaju u redu da dobiju odgovor u onoj kancelariji za brze odgovore, obnavljaju se pruge, kupuju vozovi, rekonstruišu bolnice i škole, niču šipovi Beograda na vodi... Milina jedna. Cela zemlja jedno veliko gradilište. Ministri pregaoci, svako u skladu sa svojim fizičkim i mentalnim kapacitetima, daju svoj doprinos svesni toga da nikad neće biti kao On, jedan, jedini, neponovljivi, ali voljni da se trude da svojim radom, zalaganjem i besomučnim uvlačenjem zasluže poverenje.

Tako je ministarka brzih pruga, putinovski rečeno, "liznula" premijera na jedno mesto, zahvaljujući mu se na tome što se prvi i jedini setio da je od Beograda do Pešte bolje putovati 3 nego 7 sati. Pod naletom stvaralačkog nagona, reče ona da se toga nisu dosetila ni ministarstva, kojima je to inače posao, ni inženjeri, ni zaposleni u Železnicama, već lično On. Ministar specijalista za čuvanje lekarske tajne pak reče da će obnovu svakog bolničkog WC-a u Srbiji nadgledati premijer lično! (koristiti ga neće pošto, ako je verovati Babiću, On za tim nema potrebu). "Svi osim dvojice" u Novom Pazaru davali su zdušnu podršku premijeru dodajući makaze za presecanje vrpce tokom otvaranja škole, vrtića i dijagnostičkog centra sa sve kompjuterima i ultrazvučnim aparatima kakvi nikada u istoriji nisu viđeni na ovim prostorima. ("aman, samo što samo ne radi" reče jedan lokalni očevidac istorijskog događaja) Ne zna se da li je jači aplauz bio kada je premijer obećao da će brinuti o svakom "Srbinu i Bošnjaku", ali i o svakom "Bošnjaku i Srbinu", kad je ponos Novog Pazara i ministar opšte prakse beležio istorijski momenat u kome se našao Novi Pazar ili kad su pomenuti naši prijatelji Abudabijanci koji su dali pare za školu, vrtić i dijagnostički centar koje država Srbija, a čiji je, barem prema poslednjim saznanjima, Novi Pazar još uvek deo, nije imala. To je istorija! To se pamti. Nema to veze ni sa predstojećim lokalnim ni sa pokrajinskim, a boga mi, ni sa republičkim izborima. A pogotovo nema veze sa stranačkom skupštinom vladajuće stranke zakazanom za februar naredne godine. I posle svega toga nađu se neki novinari i neki mediji koji rovare protiv vlasti, kritikuju i zanovetaju sa nekim pitanjima o izveštaju državnog revizora o tome kako se basnoslovne svote državnog novca troše na piće, čokoladice i reklamiranje i o tome kako nisu baš svuda i svima smanjene plate onomad kad se to moralo zbog fiskalne konsolidacije. Čista mržnja, ništa drugo. 

Evo ja javno priznajem da premijera ne mrzim. Moram, teška srca, da priznam da se sa nekim njegovim potezima i slažem. Čak i ne sumnjam u želju i motiv da neke stvari pomeri sa mrtve tačke, ali, sa ovakvom ekipom oko sebe, teško ili nikako to neće ići.

Znam da je stranačka skupština u februaru, ali ako vam je stalo do premijerovog zdravlja, prestanite da se gurate da mu ne biste napravili nešto što se u medicini zove megakolon, a megakolon moze da izazove pucanje kolona, a onda sav sadržaj izađe napolje i dovede do ozbiljnih posledica. 

Zato, predsedniče Vlade, ako osetite nadimanje stomaka i blagu mučninu, uzmite u apoteci laksativ (ricinus je najpoznatiji), popijte i ispraznite creva. Tako ćete se osloboditi nepotrebnih materija i opasnih parazita u crevnom traktu koji mogu ozbiljno da ugroze, kako Vaše, tako i naše zdravlje.