U ovu društvenu kategoriju mogao bih svrstati dve grupe ljudi. Jedni su, shodno naslovu, oni koji izazivaju državne udare, dakle udaraju državu te su stoga državni udarnici, a drugi su oni koji rade (udarnički) opet za državu te su opet državni udarnici. I jedni i drugi su vrlo aktuelni poslednjih dana. Ovi prvi su nešto važniji samim tim što se zbog njih podiže čitav državni aparat, sva ministarstva, vojska i policija, mediji i svi oni kojima je na srcu "reformatorsko-europskounijsko-konsolidacijskobudžetsko-graditeljskokoridorski kurs" kojim ova zemlja ide. Umne glave koje hode zemljom Srbijom rekoše da je ugrožen premijer, da je ugrožena stabilnost zemlje, da "mafijaško-tajkunska" hobotnica pušta svoje pipke sve u želji da sruši i premijera i Vladu, a samim tim i bilo kakav oblik života u našoj zemlji. Pošto su ministar policijski, ministar pravedni, ministar sveznajući i ostali pomagači, uspešnom cirkusijadom sa ekrana ružičastih i ostalih televizija. sprečili najgore, ovom temom se više nećemo baviti. I premijer je rekao da državnog udara nije bilo, da sve treba što pre zaboraviti, na veliku žalost svojih vernih saradnika koju su za potrebe muzičko-scenskog spektakla "DRudar" angažovali i specijalne jedinice policije sa sve dugim cevima kao i profesionalne tumače bolničkih otpusnih lista, a sve u cilju što boljeg pozicioniranja pred januarsku stranačku skupštinu. I naravno, umalo da zaboravim, odbrane države od "mafijaško-tajkunske" hobotnice.
U ovu drugu, svakako brojniju, grupu, spadaju svi oni koji na ovaj ili onaj način dobijaju novac iz državnog budžeta. Među njima su oni koji svoje lične dohotke (čitaj plate) primaju iz ove vreće, oni koji svoje (OD)lične dohotke (čitaj platurine) primaju iz ove vreće kao i oni koji imaju velike koristi od državnog budžeta iako odatle ne primaju ni plate ni platurine. Trenutno najpopularnija grupacija su oni koji primaju plate jer njima neki drugi državni uposlenici koji primaju platurine spremaju novogodišnji poklon u vidu otkaza. Neće to biti običan otkaz već, kako kažu, otkaz sa dignitetom i otpremninom toliko velikom da će čak 3 godine zaredom moći deci da kupe novogodišnji poklon za ispod jelke ( negde do 2018. godine, posle toga je svejedno jer ćemo ionako svi živeti bolje).
Ne treba biti mnogo pametan pa ukapirati da nam je državni aparat preglomazan, da javna uprava pati od viška zaposlenih i da su u javnim predizećima na platnim spiskovima ljudi koji ni ne znaju gde je zgrada u kojoj "rade". Sve su to činjenice kao što je činjenica i to da država ovakva kakva je ne može da finansira toliki državni aparat. Mere koje je Vlada sprovodila (umalo da kažem provodila) u cilju konsolidacije budžeta, uglavnom su se ticale, prvo smanjenja plata u javnom sektoru, a sada i smanjenja broja ljudi u istom. Ako je neko konačno uspeo da izbroji sve one koji sisaju državnu sisu, ako je uspeo da na kvalitetan i pošten način napravi strukturu zaposlenih u smislu stručne spreme, godina staža, kvalifikacija, radnog iskustva, onda će najavljeno otpuštanje zaposlenih iz javnog sektora imati smisla. Ali, ako sve ovo nije urađeno, a velika je verovatnoća da nije, onda će se sva ova seča svesti na puko smanjenje broja ljudi koji primaju platu iz budžeta što državi, sem trenutnog smanjenja budžetskog deficita, ne donosi ništa. Setimo se samo kako je čuveni ministar Tomica rešavao probleme u zdravstvu Srbije. On je čovek zabranio specijalizacije u cilju "racionalizacije" pa danas imamo manjkove lekara svih specijalnosti jer nove nismo pravili, a postojeći su otišli ili u penziju ili u Nemačku. Ako i ovo bude rešavano tako, onda smo ga ugasili. Ako ova "racionalizacija" otera sve one školovane i one koji znaju posao, a na njihova mesta ne dođe niko ili , što je još gore, u jeku neke predizborne kampanje ulete stranački vojnici školovani na Mića Nezbit vojnoj akademiji, onda će šteta po ovu zemlju biti ko Master Card, dakle neprocenjiva! Ako ova "racionalizacija" zaobiđe one koji su i bez znanja i bez zvanja zaposeli savetnička, sekretarska i portparolska mesta po javnim preduzećima samo na osnovu svoje vojne, pardon stranačke knjižice, onda smo zalud krečili. Ako ovu racionalizaciju "prežive" sve one golišave službenice sa diplomatskim pasošima kojima mašu kad god naprave neko sranje ili naprave novi selfi, onda će sve ovo biti još jedna eMeMeFovska šuplja priča. Nisam siguran da će ta metla o kojoj pričamo potkačiti sve one koji su ginuli za partiju do poslednjeg plakata ili one koji su višestruko uvećali svoj bankovni saldo na konto poslova sa državom. Nisam siguran da će se ukinuti apanaža svih onih koji su osetili tople majčinske grudi državne samo zato što su po vasceli dan govorili kako nam u istoriji nikad bolje nije bilo i kako "vakog" čoveka majka više ne rodi.
Bio bih srećan da me, oni koji su za ovaj posao zaduženi, u potpunosti demantuju, ali u svetlu ponovnog otvaranja priče o onim vanrednim parlamentarnim kojih "neće biti", bojim se da će demantij izostati.
Нема коментара:
Постави коментар