EUropske seobe

Ne prestaju pokušaji da se kriza sa navalom migranata u Evropu razume, objasni, pronađu krivci i svako već ima neku teoriju o tome šta su uzroci svega toga. Jedino se sa rešenjima oskudeva tj. rešenja nema. Pitanje je zašto ga nema. Usudio bih se reći da ga nema iz nekoliko razloga. Evropa je duboko podeljena po svim mogućim pa i mnogo lakšim pitanjima te nema razloga da ovako kompleksan i težak problem bude izuzetak. Evropa je navikla da svoja rešenja nameće, "uteruje" milom ili silom. Implementacija bilo kakve zamisli iz Brisela išla je lako jer su sva ta "rešenja" nametana zemljama koje nisu bile deo EUropskog bloka pa je šargarepa u vidu perspektive članstva u klubu odabranih prilično dobro funkcionisala. Danas, EUropa, čitaj Nemačka, ima problem jer ono što je smislila mora da nametne zemljema koje su članice EUropske unije. I svi znamo da je jedan od uzroka ove seobe neuspela setva demokratije i ljudskih prava koju su ratari iz Brisela i Vašingtona pokušali da obave svojim borbenim avionima i krstarećim raketama, ali, tako je kako je i sad se valja nositi sa posledicama. A posledice su ljudi koji beže od rata i haosa, ali i ljudi koji traže bolje i lepše mesto za život. Na delu je svojevrsna seoba naroda. Milioni ljudi napuštaju svoje domove i idu ka EUropi. Neki, nažalost, nikad ne stignu do cilja jer Egejsko i Sredozemno more znaju biti nepremostiva prepreka. A šta radi EUropa, ta riznica lepote, ljubavi, solidarnosti i prosperiteta? Zasedaju umne glave briselske svaki dan. Zasedaju i mozgaju šta da rade. Grci se ponašaju kao polupropusna membrana koja propušta u jednom smeru. Makedonci pendrecima teraju ljude ko ovce da što pre stignu do granice sa Srbijom. Mađari podigli žičanu ogradu, zamandalili prugu i auto-put, instalirali vojsku na granicu sa Srbijom i doneli zakon po kome svako ko pokuša ilegalno preći granicu ima biti streljan. Nemci reaktivirali granicu sa Austrijom, a Austrija sa Mađarskom. Česi markerima numerišu ono malo ljudi što je do njih stiglo, Slovaci traže krštenicu da bi neko ušao u njihovu zemlju, a Poljaci neće ni da čuju da ijedan Sirijac ili Avganistanac kroči na tlo Poljske. Britanija koja je vodom odvojena od ostatka kontinenta više brine o Džeremiju Korbinu nego o milionima migranata, a Francuska po navici izgubljena kad god je Nemačka moćna. Jesam li nekog zaboravio? A, da, Srbija. Gde smo mi u svom ovom haosu? Mi se, po rečima nameštenika iz Brisela, držimo mnogo bolje nego neke članice EUropske unije. Mi smo, rekoše, svetao primer kako se postupa sa ljudima u nevolji. Nemamo više smeštajnih kapaciteta, za kupovinu hrane i vode za migrante aktiviramo budžetsku rezervu, parkovi nam liče na deponije, ali mi smo postigli da tapšanje po ramenu od strane nameštenika iz Brisela postane čvrsto i kontinuirano. Za početak dosta. Šta ćemo kad Mađari počnu da vraćaju ljude sa granice u Srbiju, kad Hrvati urade nešto slično, nema ni veze. Dobili smo istorijsko tapšanje po ramenu. I to pet puta samo od Frau Anđele. O ostaloj sitnoj EUropskoj boraniji da ne pričam. Dok ih premijeri Češke, Slovačke, Danske, a posebno Mađarske ne donose do dupeta, naš premijer pažljivo sluša i marljivo radi. Bio je kod Frau Anđele da mu kaže šta da radi sa migrantima, sad ide u Vašington da proba ponovo da upozna Bajdena ne bi li mu ovaj rekao šta da radi sa Rusima koji postaju nepodnošljivo prisutni na svetskoj sceni. Kad se vrati iz Vašingtona, očekujemo istorijsku odluku o tome da li će biti redovnih vanrednih parlamentarnih izbora koji se kod nas održavaju čim podrška vladajućoj stranci padne ispod 123 %. 

Da ne bude zabune, ponosan sam i srećan što nismo kao Mađari. Hvala Bogu što te ljude tretiramo kako dolikuje ljudskom biću i što im ne otežavamo ionako tešku situaciju. Biti čovek i biti čestit važnije je od svih briselskih šargarepa i tapšanja po ramenu, ali ne mogu, a da ne primetim licemerje onih koji nas tapšu po nejakim plećima.

Ono što se dešava u Evropi poslednjih meseci nepodnošljivo podseća na jedan drugi period evropske istorije. Ne možete da ne doživite svojevrsan "deja vu" kad vidite ljude u kavezima, žičane ograde, naoružane vojnike sa psima koji kruže oko grupe ljudi sa malom decom u naručju, vagone u koje se ljudi guraju pa odvoze negde drugde... Ne možete, a da se ne zapitate jel 1939. ili 2015. godina. Ne možete da ne osetite empatiju prema čoveku sa detetom koga obesna fašistkinja u liku mađarske novinarke sapliće dok beži od pomahnitale mađarske policije. Ne možete, a da se ne zapitate beše li Mikloš Horti istorijska ličnost ili reinkarnacija. Ne može, a da vam ne bude muka kad vidite kako oni koji nama drže lekcije o jednakosti, ljudskim pravima i civilizacijskim normama tretiraju ljude kao smeće. Ne mogu da kažem ni kao životinje jer su prava životinja vrlo jasno regulisana EUropskim zakonodavstvom. Nemačka opterećena svojom prošlošću još uvek ne podleže pritiscima desničara i prima migrante, ali je pitanje trenutka kada će se to desiti. Hrvatskom gospodarstvu poznatom po gostoljubivosti i toleranciji u predizbornoj godini neće puno trebati da na granicu pošalje bojovnike koji bi branili "Kršćansku EUropu" od migranata i pride od Srba agresora. Na kraju će ti nesrećnici biti zarobljeni na ovom našem parčetu zemlje bez doma, bez novca i bez perspektive ko i sami što smo. Niko da podseti premijera susedne nam zemlje da je i Hitler branio hrišćansku EUropu samo od Jevreja, a ne od muslimana. Niko da podseti Poljake da su Varšavski geto i Aušvic bili na njihovoj teritoriji. Niko da podseti Norvežane odakle potiče izraz "Kvinsling". Niko da pomene Francuzima da ih je zabijanje glave u pesak 1938. i 1939. dovelo do "svastike" na Jelisejskim poljima 1940. Evropa je tada doživela potpuni debakl time što je svako gledao svoja posla. NIje rešenje ni u kvotama ni u nasilnom naseljavanju migranata. Nije rešenje u tome što će migranti ostati u Srbiji zbog nemogućnosti da odavde mrdnu dalje. Nije rešenje u besomučnom zasedanju u zgradi na Trgu Roberta Šumana u Briselu. Rešenje je u lečenju uzroka bolesti. Rešenje je pomoći razorenim državama da ponovo postanu funkcionalne, a ne i dalje besomučno istrajavati u pokušajima smene režima koji nije po volji Vašingtona. Dok se to ne desi, pomoći ljudima koji putuju hiljadama kilometara jer u Evropu uskoro stiže zima. 

Srbija ima razloga da bude ponosna jer smo pokazali da smo mi, uprkos medijskoj satanizaciji koja nas je kao koljače i divljake pratila 20 godina unazad, normalan i civilizovan narod koji razume onoga kome pomoć treba i kome različitosti ne smetaju za razliku od onih koji su nas medijski satanizovali i koji danas čine "EUropsku zajednicu slobodnih naroda". 

Nije mi samo jasno koji će nam đavo u sred ovog haosa izbori, ali dobro, imamo i mi umne glave koje zasedaju.