Dobili smo priliku prethodnih dana da još malo produbimo ionako duboke rovove u koje smo se godinama ukopavali i iz kojih se gledamo preko "nišana". Povod je vakcina koje NEMA i izjava Novaka Đokovića o vakcini koje NEMA!!! Izgibosmo od borbe ZA i PROTIV vakcine koje NEMA! Kao lekar imam svoje mišljenje o vakcini i vakcinaciji, zasnovano na istoriji medicine i naučnim činjenicama do kojih je ista došla. Uprkos tome, nemam nameru da budem ni za ni protiv, da ubeđujem bilo koga da se vakciniše ili ne vakciniše, pogotovo vakcinom koje NEMA! Pokušaću da napravim kratak podsetnik o tome kako su antibiotici i vakcine dramatično menjali istoriju medicine, ali i istoriju sveta.
Termin antibiotici se, u najužem smislu, koristi za LEKOVE kojima se leče bakterijske infekcije, a generalno podrazumevaju lekove protiv mikroba, malih, mikroskopskih organizama koji izazivaju infekcije. Pronalazak jednog antibiotika, Penicilina, je, po mom skromnom mišljenju, najepohalnije otkriće u istoriji medicine. Aleksandar Fleming je uspeo da napravi lek koji je sa "onog sveta" uspešno vraćao ljude sa upalom krajnika, inficiranim ranama ili urinarnim infekcijama. Neko će reći da su to bezazlene infekcije i da je nemoguće od toga umreti. Da, sa današnjeg aspekta kada postoje antibiotici. Zamislite da čujete da je neko umro od gušobolje, "obične" posekotine ili peckanja dok piški. Teško, a? Čak i danas nije nemoguće da se to desi, ali mogućnost za to je, da citiram jednog našeg "kolektora" iz sveta politike, "svetlosnim godinama" manja. Zašto? Zato što imamo antibiotike. I nikome nije palo na pamet da Fleminga proglasi masonom, vođom svetske zavere protiv ljudi, a naročito Srba, vanzemaljcem poslatim sa udaljene planete da satre ljudski rod.
Zamislite promenu koju je svet doživeo kada su dva čoveka, Šac i Vaksman, objavila da su pronašli lek protiv bolesti, u narodu poznate kao "jeftika", a u medicini kao tuberkuloza. Zamislite nadu, radost i oduševljenje miliona kada se pojavio Streptomicin. Zamislite veličinu pobede života kada je otkriveno da postoji način lečenja bolesti od koje su kroz vekove umirale stotine hiljada ljudi. Niko nije rekao da su ova dva čoveka članovi "sionskog priorata" kojima je osnovni zadatak da upropaste čistokrvnost naše rase tako što će nam ubrizgati klicu sa Atlantide.
Pokušaj da se na isti način bori protiv virusa kao izazivača infekcija, nažalost, nije bio na istom nivou kao sa bakterijama. Međutim, pametni ljudi davno su primetili da neki ljudi koji preleže određenu virusnu infekciju, više od iste ne obolevaju. Pitanje je bilo, zašto. Odgovor, organizam je uspevao da u borbi sa tom infekcijom, napravi "vojnike" i nauči ih da se sa tim virusom bore pri ponovnom susretu. Genijalno, a? Čudo je ljudski organizam, samo ga treba poznavati. A da biste ga poznavali, za to treba neka škola. Na tom saznanju, baziran je koncept vakcine i vakcinacije. Date čoveku delove virusa ili oslabljeni virus u celini, a naš pametni organizam počne da pravi "vojnike" (antitela) sposobne da se sa tim virusom bore kada nas zaista napadne. Nije teško za shvatiti čak i ako niste zdravstveni radnik.
Virus besnila jedan je od najgorih "ubica". Smrtnost je bila 100%; a oboleli su umirali gušeći se u najstrašnijim mukama, potpuno psihički rastrojeni. Period od momenta zaraze do smrtnog ishoda, prosečno 4-5 dana. Strahota, reći ćete! Leka nije bilo. Onda je jedan čovek to promenio. Luj Paster, genijalni Francuz, otkrio je vakcinu koja je promenila istoriju i strašni ubica više nije bio tako strašan. To je samo jedan primer kako su vakcine menjale svet.
Ne treba se baviti statistikama i procenjivati koliko je ljudi kroz istoriju umrlo od besnila, tetanusa, malih boginja, velikih boginja... Svakako je broj nezamislivo velik. Ono što treba znati je da je taj broj nezamislivo smanjen pronalaskom i upotrebom vakcina. Neki se sećaju, neki su čitali, a neki gledali film, o tome kako je izledala epidemija velikih boginja u blaženopočivšoj SFRJ. Tada je vakcina spasila hiljade života. Sprovedena je masovna, najmasovnija vakcinacija u tako kratkom vremenskom roku, u istoriji. I bolest je pobeđena. Zašto niko tada nije razmišljao da li da se vakciniše ili ne. Zato što je video šta se dešava sa obolelima, a slike su bile jezive. Doduše, tada se epidemijom bavila isključivo zdravstvena služba, čak se ni najveći sin naših narod i narodnosti nije usudio da bude "glavni" u priči, ali dobro, to sad nije tema. Od tada, velikih boginja kod nas nema. Male boginje, tetanus, difterija, rubeola... gotovo su iskorenjene na našim prostorima zahvaljujući vakcini. O značaju rada Callmeta i Guerina i pojavi čuvene BCG (be-se-že) vakcine, ne treba trošiti reči, svima je poznato.
E sada, mene zanima, kako smo došli do toga da se u današnje vreme pored svih podela koje gajimo, podelismo na protivnike i zagovornike vakcinacije? Kako smo pored promaje, uspeli da nađemo još jednog smrtnog neprijatelja nacije? Kako smo se podigli na tako visok nivo da raspravljamo o svetskim zaverama, čipovanjima, vladarima iz senke, a preskočili onaj deo u kome se uči da se nepoznatoj osobi obraća sa Vi, da se smeće ne baca u reku ili sa terase stana u kome živimo? Kako smo uspeli da budemo toliko otvorenog uma da promišljamo krupne stvari iz globalne politike, a nismo u stanju da se sa lokalnim moćnicima izborimo za asfaltirane puteve, uređene parkove i to da žene nisu objekti za "ljupkanje" i "volkanje"?
Apsolutno podržavam kritički stav prema tome da li je nešto što treba , vama ili vašoj deci, ubrizgati u telo, dobro ili nije. Podržavam stav da je NATO zločinačka organizacija koja nas je zasipala uranijumom. Očima ne mogu da ih vidim zbog toga. Podržavam i stav da smo kroz istoriju hiljadu puta, što svojom glupošću što nepravdom velikih, bili oštećeni. Po svemu ovome se verovatno ne razlikujem od većine ljudi u ovom zemlji. Ali, kakve to veze ima sa vakcinama. Razumem da postoji otpor prema vakcini koja je nova, nedovoljno ispitana, sa još uvek nejasnim željenim i neželjenim efektima. Mišljenja sam da treba pitati, proveravati, tražiti objašnjene. Mišljenja sam da se takvo objašenjenje ljudima mora dati!!! Ali, taj generalni, apriori stav protiv vakcina i vakcinacije, pogotovo onih koje su godinama među nama, čiji efekat i dejstvo su nam poznati, zaista ne mogu da shvatim. A tek ne mogu da shvatim ogorčenu borbu protiv vakcine koje NEMA!!! Možda je neće ni biti. Možda čuveni "kolektivni imunitet" postignemo prirodnim putem pa nam vakcina ne bude ni potrebna. Možda čuvena corona postane takva da ne izaziva ozbiljnu bolest.Možda ispadne da smo džaba "tupili zube" i režali jedni na druge. Ne mogu da shvatim ni da narod koji guta Pink i avaza ne pušta na to što budala sebi "ozonira" krv, zna da je vakcina koje NEMA način da nas truju, čipuju, sterilišu i zatru. Ne mogu da shvatim da je nacija koja nije u stanju da prepozna laž i obmanu koja nas zapljuskuje svakog dana od naših, domaćih "trovača", potpuno ubeđena da nam smrtna opasnost preti od vakcine koja je delo svetskih "trovača". Prihvatamo gubitak slobode govora, mišljenja, kretanja; prihvatamo da smo ovce koje po potrebi uteruju u tor i isteruju iz istog, ali nikako ne prihvatamo objašnjenje da je vakcina način borbe protiv bolesti, a ne sredstvo za "čipovanje". Možda i jeste, ja to ne znam, ali o vakcinama znam ono što sam napisao. Ako ne verujete, proverite. Ali u knjigama, ne u Trećem oku i na You Tube-u.
Termin antibiotici se, u najužem smislu, koristi za LEKOVE kojima se leče bakterijske infekcije, a generalno podrazumevaju lekove protiv mikroba, malih, mikroskopskih organizama koji izazivaju infekcije. Pronalazak jednog antibiotika, Penicilina, je, po mom skromnom mišljenju, najepohalnije otkriće u istoriji medicine. Aleksandar Fleming je uspeo da napravi lek koji je sa "onog sveta" uspešno vraćao ljude sa upalom krajnika, inficiranim ranama ili urinarnim infekcijama. Neko će reći da su to bezazlene infekcije i da je nemoguće od toga umreti. Da, sa današnjeg aspekta kada postoje antibiotici. Zamislite da čujete da je neko umro od gušobolje, "obične" posekotine ili peckanja dok piški. Teško, a? Čak i danas nije nemoguće da se to desi, ali mogućnost za to je, da citiram jednog našeg "kolektora" iz sveta politike, "svetlosnim godinama" manja. Zašto? Zato što imamo antibiotike. I nikome nije palo na pamet da Fleminga proglasi masonom, vođom svetske zavere protiv ljudi, a naročito Srba, vanzemaljcem poslatim sa udaljene planete da satre ljudski rod.
Zamislite promenu koju je svet doživeo kada su dva čoveka, Šac i Vaksman, objavila da su pronašli lek protiv bolesti, u narodu poznate kao "jeftika", a u medicini kao tuberkuloza. Zamislite nadu, radost i oduševljenje miliona kada se pojavio Streptomicin. Zamislite veličinu pobede života kada je otkriveno da postoji način lečenja bolesti od koje su kroz vekove umirale stotine hiljada ljudi. Niko nije rekao da su ova dva čoveka članovi "sionskog priorata" kojima je osnovni zadatak da upropaste čistokrvnost naše rase tako što će nam ubrizgati klicu sa Atlantide.
Pokušaj da se na isti način bori protiv virusa kao izazivača infekcija, nažalost, nije bio na istom nivou kao sa bakterijama. Međutim, pametni ljudi davno su primetili da neki ljudi koji preleže određenu virusnu infekciju, više od iste ne obolevaju. Pitanje je bilo, zašto. Odgovor, organizam je uspevao da u borbi sa tom infekcijom, napravi "vojnike" i nauči ih da se sa tim virusom bore pri ponovnom susretu. Genijalno, a? Čudo je ljudski organizam, samo ga treba poznavati. A da biste ga poznavali, za to treba neka škola. Na tom saznanju, baziran je koncept vakcine i vakcinacije. Date čoveku delove virusa ili oslabljeni virus u celini, a naš pametni organizam počne da pravi "vojnike" (antitela) sposobne da se sa tim virusom bore kada nas zaista napadne. Nije teško za shvatiti čak i ako niste zdravstveni radnik.
Virus besnila jedan je od najgorih "ubica". Smrtnost je bila 100%; a oboleli su umirali gušeći se u najstrašnijim mukama, potpuno psihički rastrojeni. Period od momenta zaraze do smrtnog ishoda, prosečno 4-5 dana. Strahota, reći ćete! Leka nije bilo. Onda je jedan čovek to promenio. Luj Paster, genijalni Francuz, otkrio je vakcinu koja je promenila istoriju i strašni ubica više nije bio tako strašan. To je samo jedan primer kako su vakcine menjale svet.
Ne treba se baviti statistikama i procenjivati koliko je ljudi kroz istoriju umrlo od besnila, tetanusa, malih boginja, velikih boginja... Svakako je broj nezamislivo velik. Ono što treba znati je da je taj broj nezamislivo smanjen pronalaskom i upotrebom vakcina. Neki se sećaju, neki su čitali, a neki gledali film, o tome kako je izledala epidemija velikih boginja u blaženopočivšoj SFRJ. Tada je vakcina spasila hiljade života. Sprovedena je masovna, najmasovnija vakcinacija u tako kratkom vremenskom roku, u istoriji. I bolest je pobeđena. Zašto niko tada nije razmišljao da li da se vakciniše ili ne. Zato što je video šta se dešava sa obolelima, a slike su bile jezive. Doduše, tada se epidemijom bavila isključivo zdravstvena služba, čak se ni najveći sin naših narod i narodnosti nije usudio da bude "glavni" u priči, ali dobro, to sad nije tema. Od tada, velikih boginja kod nas nema. Male boginje, tetanus, difterija, rubeola... gotovo su iskorenjene na našim prostorima zahvaljujući vakcini. O značaju rada Callmeta i Guerina i pojavi čuvene BCG (be-se-že) vakcine, ne treba trošiti reči, svima je poznato.
E sada, mene zanima, kako smo došli do toga da se u današnje vreme pored svih podela koje gajimo, podelismo na protivnike i zagovornike vakcinacije? Kako smo pored promaje, uspeli da nađemo još jednog smrtnog neprijatelja nacije? Kako smo se podigli na tako visok nivo da raspravljamo o svetskim zaverama, čipovanjima, vladarima iz senke, a preskočili onaj deo u kome se uči da se nepoznatoj osobi obraća sa Vi, da se smeće ne baca u reku ili sa terase stana u kome živimo? Kako smo uspeli da budemo toliko otvorenog uma da promišljamo krupne stvari iz globalne politike, a nismo u stanju da se sa lokalnim moćnicima izborimo za asfaltirane puteve, uređene parkove i to da žene nisu objekti za "ljupkanje" i "volkanje"?
Apsolutno podržavam kritički stav prema tome da li je nešto što treba , vama ili vašoj deci, ubrizgati u telo, dobro ili nije. Podržavam stav da je NATO zločinačka organizacija koja nas je zasipala uranijumom. Očima ne mogu da ih vidim zbog toga. Podržavam i stav da smo kroz istoriju hiljadu puta, što svojom glupošću što nepravdom velikih, bili oštećeni. Po svemu ovome se verovatno ne razlikujem od većine ljudi u ovom zemlji. Ali, kakve to veze ima sa vakcinama. Razumem da postoji otpor prema vakcini koja je nova, nedovoljno ispitana, sa još uvek nejasnim željenim i neželjenim efektima. Mišljenja sam da treba pitati, proveravati, tražiti objašnjene. Mišljenja sam da se takvo objašenjenje ljudima mora dati!!! Ali, taj generalni, apriori stav protiv vakcina i vakcinacije, pogotovo onih koje su godinama među nama, čiji efekat i dejstvo su nam poznati, zaista ne mogu da shvatim. A tek ne mogu da shvatim ogorčenu borbu protiv vakcine koje NEMA!!! Možda je neće ni biti. Možda čuveni "kolektivni imunitet" postignemo prirodnim putem pa nam vakcina ne bude ni potrebna. Možda čuvena corona postane takva da ne izaziva ozbiljnu bolest.Možda ispadne da smo džaba "tupili zube" i režali jedni na druge. Ne mogu da shvatim ni da narod koji guta Pink i avaza ne pušta na to što budala sebi "ozonira" krv, zna da je vakcina koje NEMA način da nas truju, čipuju, sterilišu i zatru. Ne mogu da shvatim da je nacija koja nije u stanju da prepozna laž i obmanu koja nas zapljuskuje svakog dana od naših, domaćih "trovača", potpuno ubeđena da nam smrtna opasnost preti od vakcine koja je delo svetskih "trovača". Prihvatamo gubitak slobode govora, mišljenja, kretanja; prihvatamo da smo ovce koje po potrebi uteruju u tor i isteruju iz istog, ali nikako ne prihvatamo objašnjenje da je vakcina način borbe protiv bolesti, a ne sredstvo za "čipovanje". Možda i jeste, ja to ne znam, ali o vakcinama znam ono što sam napisao. Ako ne verujete, proverite. Ali u knjigama, ne u Trećem oku i na You Tube-u.
