Preživesmo i to. Danima, nedeljama smo grozničavo čekali nastavničko veće MMF-a da oceni, da proceni, da da sud o našim reformama. U danima koji su prethodili nastavničkom veću, ubeđivao nas vođa da nam je ekonomija u tako dobrom stanju da je povećanje plata i penzija izvesno. Kada je taj dan konačno i došao, indijanski poglavica čije ime u prevodu na srpski znači "onaj koji je veći MMF od MMF-a" saopštio nam je da će njega MMF teško ubediti da srpskim neradnicima značajnije poveća plate i parazitima od penzionera penzije. "Oni hoće"- govorio je, "ali ja neću. Eto, neću". Zbunjena srbindijanska javnost pitala se danima šta se to desilo. Zašto On sad neće? Čime smo ga to naljutili? Onda saslušasmo i predsedavajućeg nastavničkog veća MMF-a koji izdeklamova da postoji "prostor za izvesno povećanje plata i penzija, ali ne u meri u kojoj bi to Vlada želela". Opet zbun međ' običnim Srbindijancima. Šta priča taj čovek kad je poglavica rekao da su ljudi iz MMF njega molili da poveća plate i penzije, ali da on nije hteo. Kako ga nije sramota da laže plebs jer plebs bezrezervno veruje poglavici. Malo je falilo da se organizuju protesti protiv lažova iz MMF-a koji plasira takve dezinformacije. Oni će nama da povećavaju plate protiv volje našeg poglavice. E neće moći gospodo! Spremni smo da još jednom kažemo istorijsko NE belosvetskim lažovima i barabama. Taman pomislismo da je stvar rešena kad dođe ona čuvena konferencija za medije na kojoj poglavica reče "da su pregovori sa MMF-om bili jako teški, da se borio i aman molio da pristanu na povećanje plata vojsci i policiji, da je preklinjao da dozvole i povećanje plata profesorima univerziteta..." Sa depresivnim izrazom na licu i milion uzdaha u dramskim pauzama, saopšti nam ono što je cela zemlja Srbindijanska čekala: prosvetarima 4 %, zdravstvu 3 %, vojsci i policiji 3 %, profesorima univerziteta 2 % i penzinerima 1.25 %. Au brate, pa šta se ovde dešava? Više nikome ništa nije jasno. Ko je koga tu molio? Ko je hteo, a ko nije? Ko je klečao, a ko kolutao očima? I sam poglavica se glasno zapitao "šta se to sa nama dešava?". I on je u dilemi šta to nama nije jasno. "Šta biste vi hteli?", zagrmeo je, "ja klečim pred MMF-om zbog vas, a vi meni tako". Iz izvora bliskog Vladi koji je insistirao na aninimnosti saznali smo da je poglavica tog dana polomio četiri kvake na vratima u Vladi. Ovaj izvor navodi da je poglavica bio i besan, ali i tužan zbog neshvaćenosti koja je postala opšti trend. Svoju tugu je i javno podelio na novoj konferenciji za štampu kada je konstatovao da veći deo srbindijanske javnosti ne podržava reforme koje on sprovodi. I sam ću konstatovati da je strašno kakvi smo postali. Umesto da se radujemo i slavimo povećanje od 3 % mi kukamo što nam je prethodno uzeto 10 %. Umesto da se radujemo što nam Evropska komisija dala "jaku trojku" mi zanovetamo o tome da nas oni ustvari zajebavaju. Umesto da podržimo poglavicu u borbi protiv opakog MMF-a mi našli da budemo zbunjeni time što je MMF hteo, al' poglavica nije. I oni penzineri, umesto da daju punu podršku refromama tako što će poumirati i na taj način rasteretiti budžet i smanjiti fiskalni deficit, oni zanovetaju kako je 1,25 % malo. Malo, ha? "To vam je gospodo na penziju od 20 000 dinara celih 250 dinara. Šta sad kažete?"-zapušio je usta poglavica svima koji zanovetaju. Oštro i argumentovano, onako kako samo on ume. Pomenu on nakon toga da ćemo i neku taksu za televiziju plaćati koja će otprilike odneti to "povećanje", ali to je manje bitno. Ne treba sitničariti u trenutku kada Srbija po prvi put u svojoj istoriji neće vršiti rebalans budžeta. Osim one izmene zakona o budžetu kojom se omogućava isplata jednokratne pomoći prosvetarima. To ovi protivnici reformi zovu rebalansom, ali to je samo izmena zakona o budžetu. Ko razume, shvatiće. Potpuno razumem tugu našeg poglavice. On ne jede, on ne spava, on nema slobodan vikend ni godišnji odmor, a mi samo zanovetamo. Samo nešto žvaćemo. Ne shvatamo istorijski trenutak u kome se nalazimo.
Evo ja priznajem da mnogo toga ne shvatam. Ja sam fakultet završio u roku, među prvima u generaciji sa visokim prosekom, ali ne shvatam. Ne shvatam čemu ona zajebancija sa MMF-om. Ako si hteo da povećaš plate i penzije, onda to uradi. Ne shvatam čemu monodrame tipa "ja ne dam i ja neću" pa onda "ja molio, ja kumio za vojsku i policiju". Kako god nekome čudno zvučalo, ono smanjnje plate od 10 % sam nekako progutao jer sam to posmatrao ka svoj doprinos finansijskoj konsolidaciji države. Osetio sam to smanjnje i to debelo, ali sam progutao. Ali, ove predstave, dramski elementi u svakom nastupu i ubeđivanje kako idioti koji u Srbiji žive ne razumeju Njegov geniji su mi preko... Ubeđivanje mučenog penzionera, dakle čoveka pred kraj životnog veka, da treba da se raduje jer "zna poglavica da to povećanje nije veliko, ali znači u psihološkom smislu jer je indikator oporavka" da je tih 250 dinara više u džepu vesnik njegovog boljeg života je u najmanju ruku degutantno. Svaljivanje odgovornosti za povećanje akciza na gorivo na RTS koji "troši ko Volga", pa se odnekud moraju naći pare jer dobri poglavica ne bi da globi narod sa više od 150 dinara, je smešno i tužno u isto vreme. E to iritira mislećeg stvora u ovoj zemlji. Nemojte nas više smatrati idiotima. Shvatamo mi i istorijski i ekonomski i politički trenutak u kome se nalazimo. Shvatamo i da svako od nas mora podneti izvesnu žrtvu zarad društvenih promena, samo vređa što mi izgibosmo od žrtvovanja, a društvenih promena nema. Umesto promena imamo istraživanja javnog mnjenja i konferencije za štampu što u Vladi što u Teškoj reči. Umesto nezavisnog sudstva imamo nevešto svaljivanje odgovornosti za "aferu helikopter" na dva vojnika koji su slušali naređenja svojih nadređenih dakle političara. Umesto racionalizacije u javnim preduzećima i najavljenog spajanja Koridora i Puteva imamo najavu epohalnog otkrića ministarke Zourane da ćemo putarinu plaćati popređenom kilometru. Vau! Umesto rešavanja kadrovskih problema u zdravstvu imamo domove zdravlja pune dece koje u jednoj smeni pregleda samo jedan pedijatar jer pedijatara nema i cirkus oko doktorke koja bi da menja pol jer ne bi u penziju bar do 80 godina. Umesto "korporativizacije" u državnim firmama imamo stranačku vojsku koja je ih je okupirala. Umesto slobodnih medija sa jasnim i transparentnim izvorima finansiranja i istraživačkog novinarstva imamo medije koji su pamfleti za promociju ovoga ili onoga u zavisnosti od toga ko će više para dati i polunovinare koji se na primitivan i ogavan način uvlače u dupe onome ko ih plaća. E to su društvene promene koje bi većina podržala. To su promene zbog kojih bih se ja lično žrtvovao i dao svoj doprinos čak i ako bi to značilo manje novca u mom kućnom budžetu. Kad nas vođa usmeri na put ovakvih promena, javno priznajem, podržaću ga iz sve snage.
